U molerskom zanatu je dugo vremena preovlađivala isključivo bela boja. Poslednjih godina se to promenilo. Danas je u upotrebi široka paleta boja koja obuhvata više hiljada nijansi. Ono što je počelo obazrivo, postepenom afirmacijom pastelnih boja, u nedavnoj prošlosti se nastavilo sa intenzivnim bojama kao što su snažna i čista crvena, žuta i narandžasta boja. Za stručno nanošenje ovih tonova boja potrebno je specijalno znanje. Prvenstveni problem predstavlja nedovoljno poznavanje fizikalnih specifičnosti ovih tonova u koje spadaju pre svega njihova pokrivnost i takozvani »efekat pisanja« na obojenim površinama. Intenzivni tonovi boja se sve više afirmišu, a za kvalitetno izvođenje nanošenja slojeva i lep konačni izgled obojenih površina nije dovoljan samo smisao za oblikovanje, već je potrebno i tehničko znanje o karakteristikama odgovarajućih materijala za premazivanje.
Pokrivnost je sposobnost premaza da prekrije boju podloge ili njene razlike. Ona se postiže pigmentima, a može da se poboljša odgovarajućim punilima. Punila u principu lošije pokrivaju nego pigmenti, a u svakom slučaju doprinose da debljina premaza bude veća. Punila imaju svoju »boju« i mogu da utiču na konačni ton boje premaza, zato se u intenzivnim tonovima boje koriste u ograničenim količinama. Pokrivnost, znači, zavisi od vrste i količine upotrebljenih pigmenata, nijanse boje i debljine premaza. Po pravilu, bele i pastelne nijanse bolje pokrivaju boju podloge. Za pripremu raznih nijansi boja izrađujemo osnove ili baze koje su bele, polubele ili transparentne. Pastelne nijanse izrađujemo na beloj osnovi. Pored visoko pokrivnog belog pigmenta (titan-dioksid), ona sadrži veliki udeo raznih punila koja poboljšavaju pokrivnost i belinu suvog premaza, a utiču i na povećanje debljine premaza, što dodatno poboljšava pokrivnost.
Za druge nijanse boja postoje brojni pigmenti koji se prema hemijskom sastavu dele na anorganske i organske pigmente. Oni takođe znatno utiču na pokrivnost premaza. Anorganski pigmenti su, s obzirom na hemijski sastav, vrlo rašireni oksidi gvožđa (oksidno žuti, oksidno crveni, oksidno crni), hromoksidni (zeleni), ultramarinski (plavi, ljubičasti), kompleksni anorganski pigmenti (kobaltno plavi, kobaltno zeleni), bizmut vanadat (žuti), itd. Njihove odlike su dobra pokrivnost i dobra postojanost na svetlosti, ali nemaju sjaj odnosno ne daju žive intenzivne nijanse. Za ove nijanse se afirmisao naziv »zemljane boje«. Organski pigmenti se izrađuju sintetički. U pogledu hemijskog sastava su vrlo kompleksni (na primer ftalocijanini, azopigmenti i crna čađ). Ovi pigmenti imaju više finih čestica i sjajniji su od anorganskih – daju žive intenzivne tonove, ali lošije pokrivaju i manje su postojani na svetlosti nego anorganski pigmenti. Sadašnji »obojeni svet« traži živahne, intenzivne nijanse boja (živo crvenu, sunčano žutu, jaku narandžastu), a njih možemo da postignemo samo pomoću vrlo sjajnih, znači organskih pigmenata. Pored toga, pri zaštiti fasadnih površina važna je postojanost na svetlosti koja se postiže izborom vrste i količine veziva (među njima su, na primer, čisti akrilat i stiren-akrilat). Vrstu i količinu vezivnog sistema ograničava maksimalni dodatak pigmenta, a time i maksimalna pokrivnost koja se može postići.
Zbog fizikalnih karakteristika intenzivnih sjajnih premaza treba računati da lošije pokrivaju jer se razlike na podlozi često pokazuju i posle više nanesenih slojeva. Ovaj premaz pokriva tek kad je njegova debljina veća, a nanošenjem više slojeva povećavaju se troškovi. Premazi od lateksa koji su bogati vezivima i imaju vrlo visok sjaj dozvoljavaju samo manje promene količine pigmenata ili punila, jer bi to moglo da utiče na stepen sjaja. U sjajnim bojama od lateksa često ima vrlo malo punila, zato žive intenzivne nijanse lošije pokrivaju nego nijanse u mat varijanti. Zbog velikog udela veziva ove boje se vrlo dobro razlivaju, pa su slojevi nanosa tanji, što opet znači da je pokrivanje boje lošije. Moleri su ovaj problem već ranije rešavali pastelnim, dobro pokrivnim prethodnim premazom u nijansi koja je u istom tonu kao željena nijansa. U tom slučaju dovoljna su samo dva premaza u željenoj nijansi boje. Ovaj postupak posebno preporučujemo jer se danas nijanse uglavnom pripremaju u uređajima za mešanje, pri čemu se upotrebljavaju razne baze. Osnova za pastelne tonove je bela, a za intenzivne tonove transparentna. Da bi postigao željeno pokrivanje kod intenzivnih tonova boje, korisnik može da koristi kao predpremaz pastelni ton koji dobro pokriva ili izabranu intenzivnu nijansu boje u koju je dodata bela osnova (5–10 procenata). Pored bele, polubele i transparentne osnove, neki premazi imaju još i crvenu i žutu osnovu (na primer SPEKTRA latex mat). Na obojenim osnovama izrađene su recepture za intenzivne, žive nijanse (crvene, narandžaste, žute, žutozelene, terakota crvene, itd.). Pošto obojena baza već sama po sebi vrlo dobro pokriva, konačna nijansa nije problematična, a da bi se dobio lep i dobro pokriven konačni premaz dovoljna su, u većini slučajeva, dva sloja izabrane nijanse.
Pored problema zbog lošeg pokrivanja, naročito na intenzivno obojenim matiranim površinama u unutrašnjem prostoru, pojavljuje se još jedan problem – ako oštrijim predmetom povučete crtu po površini zida pojaviće se svetla ogrebotina. Svaka pokrivna boja, naime, pored pigmenata sadrži i punila koja kod obojenih premaza prekrivaju pigmenti. Kod sjajnih premaza pigmenti su obloženi vezivom, a kod matiranih premaza su često na površini. Grebanjem ili trljanjem po matiranoj površini potiskujemo pigmente u stranu, pa bela punila postaju vidljiva. Da bi se izbegao »efekat pisanja« preporučujemo da se kod intenzivnih nijansi boja odlučite za sjajne premaze. Već kod svilenkasto sjajnih premaza (SPEKTRA latex polumat) ovaj problem se više ne pojavljuje na površinama u unutrašnjem prostoru. Matirani premaz možemo takođe da zaštitimo, na primer, SPEKTRA DOMFLOK lakom (transparentni premaz sa velikim udelom veziva) koji prekriva pigment i štiti premaz od grebanja. U svakom slučaju, naručioce koji se ipak odluče za matirane premaze treba uvek unapred upozoriti na »efekat pisanja«. Kod vrlo intenzivnih matiranih nijansi boja jasno se vidi »efekat pisanja« na površini premaza.
Koristan savet
Da biste pri korišćenju intenzivnih nijansi boja dobili odgovarajuće rezultate, morate uvažavati sledeće: Ispod intenzivnih nijansi boja prethodno nanesite pastelni ton u nijansi koja je slična željenoj boji, ili izaberite nijansu napravljenu na obojenoj podlozi. Matirani premazi za zidove u unutrašnjem prostoru u intenzivnim nijansama su podložni »efektu pisanja« jer pigmenti leže slobodno na površini i grebanjem se pomiču u stranu. Kod intenzivnih tonova boje, znači, moramo koristiti bar svilenkasto sjajne premaze ili zaštitni transparentni premaz koji sadrži mnogo veziva. Pri radu možemo da primenimo razne tehnike nanošenja, na primer, tehniku jeans, nanošenje rukavicom, četkom, tamponom i druge. na vrh
